Уместо филсмке рецензије, овај текст бих пре назвао друштвено-политичким освртом. Чини ми се да је нарочито тешко то учинити када филм говори из личне перспективе, која о збивањима на ширем плану говори (само) ћутањем. Пронаћи ћете у овом тексту доста тога о догађајима о којима у филму нема директне речи (што може бити предност), али…