До пре коју годину, у Србији су се могле чути жеље попут ,,желео бих да живим у земљи у којој ће нам главне теме бити ваздух, вода…“, па су се, ето, те жеље оствариле и еколошки проблеми су стали у први план и засенили многе друге о којим се годинама (и деценијама) расправљало по телевизијским гостовањима и из скупштинских клупа. Данас расправе и размене аргумената на еколошке теме има исто колико и за друге проблеме, али без обзира на медијску покривеност, теме у вези са квалитетом ваздуха, воде, земљишта и слично, успеле су да допру бар до дела грађана.
Иако се радња документарних филмова које ћу препоручити одвија у другим деловима света, проблеми су, ипак, универзалне природе. Док талас еколошке свести не повуче осека сензационализма у таблоидну буру, ваља погледати бар један од ових филмова. Није на одмет. Занимљиво је. А и корисно.
Пре полаве/Before The Flood (2016)
Трајање: 96 минута
Главни утисак: Има наде!
Филм почиње са кадровима слике коју је млади Леонардо Дикаприо имао у својој соби изнад кревета, слику Хијеронима Боша, насталу у 16. веку са јаким религијским мотивима. Дикаприо, анализирајући слику, поставља тон који ће филм одржати до самог краја и води гледаоце у различите крајеве света у којима указује на опасности са којима се човечанство суочава и упозорава на она која ће или која би мога доћи.
Интересантна поређења разорених пространстава са Мордором из Господара прстенова започињу причу о глобалном загревању. Колику штету праве фосилна горива и људске активности са истим, колики је значај кишних шума које упијају угљен-моноксид и која је улога великих компанија које се без затамњеног логоа директно прозивају у филму, само су нека од питања на која ћете одговор и чути.
Одличан одабир продуцената да Дикаприо буде водич у овом филму, који и приватно већ деценијама учествује у разним еколошким кампањама, говори и о озбиљној ангажованости продукција да укажу на проблематику која се обрађује.
Објашњења како узгој стоке утиче на повећање емисије CO2 у ваздуху, па како је Немачкој успела да 30% струје у својој земљи добије од сунца и ветра чине само део одговора у визуално узнемирујућем, колико и надахњујућем документарном филму.
Иако се у филму исказују сумње у то да ли ће нашој деци снег бити нека ретка авантура или се помињу ратови за воду, вештом монтажом, смиреном нарацијом и са пуно неоптерећујућих података, крај филма ипак показује, као и на почетку, неке од хришћанских мотива, а то су вера, нада и љубав.
Оцена: 5/5
2040. (2019)
Трајање: 92 минута
Главни утисак: Фантазија са добрим идејама.
Кроз маштовит и добро замишљен концепт, аутор документарца замишља живот своје ћерке у 2040. години. Како би јој обезбедио бољи живот обилази различите крајеве планете у потрази за решењима актуелних еколошких проблема. Конструктивни начин размишљања се протеже кроз цео филм, праћен фантазирањем, које може бити и духовито и напорно. Решења замишља у свом културном обрасцу, а проблеми на које указује су универзални.
Као и у Пре поплаве, у 2040. покреће се тема корисности одрживе енергије, па у почетку гледаоци имају прилику да виде успешне примере микро мрежа, које скупљену соларну енергију задржавају у заједници уместо да одлази у енергетске фабрике. Микро мреже у су незаконите у неким државама. Зашто? Коме сметају? Помоћу микро мрежа, сунчева енергија помаже смањењу климатских промена, загађењу ваздуха…
И у овом филму има застрашујућих призора, али се они не доживљавају бурно због самог умереног тона који филм одржава. Оно на шта аутор указује је озбиљно и не жели да отера гледаоце мрачним најавама. Напротив, он на живописан начин представља могуће начине за решавање проблема на нивоу заједнице, али и на нивоу држава и света. Занимљиве анимације одговарају оптимистичком наративу који филм износи, а тај оптимизам на моменте може деловати превише идеалистично, па чак и утопистички. Ипак, овај динамичан и визуелно привлачан филм шаље добре поруке.
Оцена: 4/5
Прича о пластици/The Story of Plastic (2019)
Трајање: 95 минута
Главни утисак: Информишући филм са јаким порукама!
За разлику од 2040. Овај филм се бави конкретним проблемом и могућим решењима. Као и у претходна два, ни овај документарац се не устручава да директно прозове компаније одговорне за загађење животне околине.
Од Индије и Филипина, преко Руанде и Америке, приказује се проблем отпада. Да ли је прерада право решење? Или рециклажа? Како процеси прављења и гомилања утичу на загађење? Како изгледа Руанда без пластичних кеса? На сва ова питања, одговор дају духовити, маштовити и прецизни анимирани сегменти, који су и најјачи адут филма у објашњавању решења.
Ако се проблем који филм обрађује поистовети са реченицом ,,Отрови не знају за политичке границе“, решење би било да је ,,нулти отпад могућ“!
И овај филм нагомиланим суморним фотографијама супротставља оптимистичне и јасне поруке.
Оцена: 5/5
У играним дугометражним филмовима, еколошке теме су најчешће приказиване у поджанру под именом филм катастрофе. То су филмови попут Дан после сутра или неки где је главна претња торнадо или вулкан који је дуго био неактиван, где мањем месту прети природна непогода, која може угрозити и државу, ако не и читав свет.
Погледајте неки од ових документарних филмова. Шаљите утиске или препоручите неке за које сматрате да би и други требали да их погледају.
Будимо одговорни.
Чувајмо нашу природу.