Када млади Јакоб, Амиш, има довољно година и када долази време његове румспринге, са скромним пртљагом и породичном Библијом, одлази у потрагу за самим собом у Немачку. Сплетом околности упознаје другог Амиша, Алфа, који осим свог амишког порекла, нема никакав спој са строгим правилима те заједнице. Јакобу је потребан неко ко ће га водити и упознати са новим животом, али и његовом пријатељу је потребан један Амиш који ће га подсетити вредностима на које је, можда, заборавио. Како и сам Јакоб каже „… овим људима је итекако потребан један Амиш. Због тога се осећам добро“. Чини се да кроз њихову међусобну интеракцију видимо преплитање два различита света. Јакоб је до доласка у Немачку особа без искушења, која не зна како да се понаша у свету који одавно није такав. Алф, који је научио да живи у таквом свету, је и представник таквог окружења. Вероватно је „златна средина“ управо оно што доноси мир и хармонију за многе ствари. И Јакоб и Алф су нашли мир у окретању новог листа, бежањем од екстремног живота, који су до тог момента живели. Вероватно би и на много вишем нивоу решење било бежати од екстремизма било које врсте. Не постоји ништа лоше у томе да Јакоб понекад вози аутомобил, као ни у томе да Алф поступи пријатељски према Јакобу, иако нису из „истог света“.

Шта је, уопште, румспринга? Појам „Румспринга“ није лако дефинисати, али ради бољег разумевања рећи ћемо да је то  ритуал одрастања, карактеристичан за амишко верско наслеђе. Амишима није дозвољено да возе моторна возила, пију алкохол, ступају у љубавне односе, чак ни да се фотографишу.  Та правила важе до једног дела живота, који се назива, управо, румспринга. Живот без ограничења је прави тест за адолесценте ове заједнице. Када су ствари, дотада строго забрањене, дошле на дохват руке, ови млади људи бирају да ли желе да наставе да живе дотадашњим животом. Румспринга не мора да буде нужно искушење, неки је само користе за бољу спознају себе кроз духовност.

Амиши су верска заједница која броји око 325.000 људи, са највећом популацијом у Пенсилванији. Они су традиционална хришћанска анабаптистичка заједница (Крсте се као одрасли). Своје корене вуку из Европе, из Швајцарске, а карактеристично многим Протестантским групама, под притиском сиромаштва и прогона, одлазе у Северну Америку у 18. веку. Живе једноставан, готово аскетски живот, свесно се одричу употребе модерне технологије, карактеристично се облаче и у потпуности се посвећују задатку да живе као добри хришћани.

Где су Амиши у 21. веку и како они данас функционишу? Управо кроз комедију „Румспринга“ на једноставан начин можемо добити део одговора на то сложено питање. Учење је сложен процес, а оно може бити намерно и ненамерно. Дакле, учење није само „седење за књигом“, већ и спонтано стицање знања кроз низ активности, какве су гледање филмова и серија. Јасно, теоријско знање из књига је незамењиво, али за некога ко не жели да улази дубље у тематику, један овакав филм може људима приближити ову верску групу, која на нашем подручју није довољно испитана. Према подацима, наша земља је дом једној амишкој породици на југу Србије, од када се Амиш који има корене са ових простора вратио у земљу свог претка. Иако их у Србији практично нема, њихова аутентичност привлачи пажњу.

Објаснимо како то функционише на једноставан начин у свакодневном животу. Јакоб у једном делу филма говори како Амиши не користе електричне музичке инструменте. Јасно, кроз филм ћемо схватити шта је и румспринга. Када се све то сложи, биће нам јасно име америчког country-rock бенда „Amish Outlaws“, чију већину чланова чине Амиши, који су се упознали за време румспринге и који нису остали имуни над жељом да свирају електричне инструменте и оснују музичку групу.

Никола Мирковић, Мастер академске политиколошке студије религије